Efikasnost bioloških preparata (đubriva) AZOTER® na sadržaj hranljivih sastojaka u zemljištu, nutritivni status biljaka, prinos i kvalitet proizvodnje – rezime ocene rezultata 2018

Efikasnost bioloških preparata (đubriva) AZOTER® na sadržaj hranljivih sastojaka u zemljištu, nutritivni status biljaka, prinos i kvalitet proizvodnje

Rezime ocene rezultata 2018.

AGROEKO Žamberk komp. s r.o., službe za poljoprivredu i ekologiju, Zemedelska 1004, 564 01 Žamberk

Petr Junek

Podorlicke zemedelske društvo Ohnišov, 517 84 Ohnišov 11

KUKURUZ ZA SILAŽU: Učinak AZOTER-a L na vegetaciju i nutritivni status, prinos i kvalitet na lokalitetu Slatina nad Zdobnici (o. RK) – kontrolna merenja

uzgajivač: ZDOBNICE a.s. Slatina nad Zdobnici

Karakteristike staništa: vrsta tla Kambizem modalna, distrična na laporovima i muljevitima, 533 m nadmorske visine, pH tla = 5,9, sadržaj dostupnih hranljivih sastojaka: P = 101 mg / kg, K = 130 mg / kg, Ca = 1720 mg / kg , Mg = 247 mg / kg, S = 9,5 mg / kg, sorta LG 30.238.

Primena bakterijskog đubriva AZOTER L u sastojini silažnog kukuruza izvršena je 11. juna u periodu razvijenog 5. lista. Posle 14 dana od primene, 25. juna uzeti su uzorci biljaka u razvijenom 7. listu kako bi se utvrdilo vegetaciono i hranljivo stanje. Kontrolna merenja su izvršena na reprezentativnoj parceli sa neobrađenom i tretiranom varijantom đubriva AZOTER L.

Grafikon 2. Poređenje biološkog unosa hranljivih sastojaka biljkama kukuruza u periodu razvijenog 7. lista (BBCH17) na netretiranoj kontroli i tretiranoj varijanti AZOTER L 14. dan nakon primene

Prirast nedelju dana pre nanošenja AZOTER L (u razvijenom 5. listu, početak suše)
Prosečna upotreba palica i promene u žetvi nakon primene AZOTER-a L na sastojini u 5. listu

Karakteristike staništa: tip tla Luvizem modal, Luvicko smeđe zemljište na nagnutim glinama 350 m nadmorske visine, pH tla = 7,1, sadržaj dostupnih hranljivih sastojaka: P = 140 mg / kg, K = 223 mg / kg, Ca = 4080 mg / kg , Mg = 155 mg / kg, sorta Gorila.

Primena bakterijskog đubriva AZOTER L u sastojini šećerne repe izvršena je 20. juna u periodu zatvaranja prostora između redova lišća susednih biljaka (BBCH 33). Posle 12 dana od upotrebe, 2. jula uzeti su uzorci biljaka u potpuno uključenoj sastojini (BBCH 42) da bi se utvrdila vegetacija i nutritivni status. Kontrolna merenja su izvršena na reprezentativnoj parceli sa neobrađenom i tretiranom varijantom đubriva AZOTER L.

Neobrađena kontrola pokazala je unos azota od 102 kg / ha u periodu potpuno uključene vegetacije (grafikon 3). U tretiranim varijantama primene đubriva AZOTER L utvrđeno je unošenje azota od 186 kg / ha. Utvrđeno je da je unos fosfora u kontrolu bio 9 kg i sinergistički je povećan na 11 kg / ha na tretiranoj varijanti AZOTER L. Unos kalijuma u ​​netretiranoj kontroli bio je 237 kg / ha. Rast nakon primene AZOTER-a L pokazao je veći unos kalijuma od 308 kg / ha. U netretiranoj varijanti unos kalcijuma iznosio je 42 kg / ha, a magnezijuma 19 kg / ha. Obrada sastojine đubrivom AZOTER L pozitivno je uticala na veći unos kalcijuma 76 kg / ha i magnezijuma 34 kg / ha. Sadržaj fosfora i kalijuma u ​​suvoj materiji razblažen je tokom perioda ocenjivanja bržim povećanjem suve mase nadzemne biomase. U kasnijem periodu sadržaj fosfora i kalijuma mogao bi se povećati zbog stvorenog većeg skladišnog kapaciteta aparata za asimilaciju biljaka nakon primene đubriva AZOTER L.

Grafikon 3. Poređenje unosa bioloških hranljivih sastojaka biljkama šećerne repe u periodu obuhvaćene sastojine (BBCH 42) na neobrađenoj kontroli i tretiranoj varijanti AZOTER L, 12. dan nakon primen

KUKURUZ ZA SILAŽU: Učinak AZOTER-a F na sadržaj hranljivih sastojaka u zemljištu, hranljivo stanje biljaka, prinos i kvalitet kukuruza na lokalitetu Ohnišov (o. RK) – eksperiment poljske ishrane

uzgajivač: Podorlicke Zemedelske družstvo Ohnišov

Karakteristike staništa: tip tla Kambizem modalni i eubazični na gnajsima, škriljcima i grmlju, 435 m nadmorske visine, pre početka eksperimenta 8.5.2018 = pH tla 5,6, sadržaj dostupnih hranljivih sastojaka: P = 117 mg / kg, K = 154 mg / kg, Ca = 1530 mg / kg, Mg = 200 mg / kg, S = 10 mg / kg, sorta SI VELAS. U jesen 2017. godine na parceli je standardno nanesen stočni stajnjak za eksperiment u većoj dozi od 50 t / ha, praćen oranjem do dubine od 22 cm.

Primena bakterijskog đubriva AZOTER F izvršena je 8. maja 2018. godine pred predsetvenu pripremu (kompaktor) za setvu kukuruza. Primena i naknadno uzorkovanje tla i biljaka i berba vršena je na parcelama površine 0,57 ha. Pored parcele, uspostavljena je i kontrolna neobrađena parcela kako bi se uporedio efekat primene AZOTER F na tlo, hranljive i vegetativne uslove kukuruza tokom vegetacije, prinosa i kvaliteta krme. Dizajn uspostavljanja eksperimentalnih parcela (dugih deonica) i uzorkovanja za laboratorijske analize tla i biljaka utvrđen je metodologijom terenskog poljskog eksperimenta.

U eksperimentalnom području predloženi su različiti nivoi primene azota, fosfora i kalijuma u ​​mineralnim đubrivima koja su primenjena u proleće pre setve kukuruza (tabela 4). Kontrolna neobrađena parcela oplođena je punom dijagnozom doze azota, fosfora i kalijuma u ​​mineralnim đubrivima. Na obrađenoj varijanti tla sa AZOTER F đubrivom koje sadrži nesimbiotske bakterije, nivo primene azota i fosfora smanjen je na 51%, a kalijuma na 50% pune doze u mineralnim đubrivima primenjenim na netretiranu kontrolu. Ukupno je predložena verifikovana ušteda od 150 kg čistih NPK hranljivih sastojaka po 1 ha primenjenih pre setve u mineralnim đubrivima.

Primena đubriva AZOTER F izvršena je 8.5. pre fine predsetvene pripreme tla kompaktorom za kukuruz do dubine 10-12 cm. Nakon primene AZOTER-a F, tokom vegetacije zabeležen je niži sadržaj Nmin u zemlji u poređenju sa potpuno oplođenom kontrolom mineralnim azotnim đubrivima (Grafikon 4). Međutim, dijagnostikovano je da je sadržaj Nmin dovoljan (najmanje 40 mg / kg u periodu uspona) tokom cele vegetacije kukuruza. Sadržaj Nmin na kontrolnim parcelama bio je veoma visok, uključujući frakciju nitrata (N-NO3) zbog sporijeg rasta sastojine kukuruza. Došlo je do prekomerne akumulacije azota u zemljištu, koje biljke nisu mogle da apsorbuju. Smanjenje sadržaja Nmin. u zemljištu se desio na obe parcele 2.7., kada je došlo do intenzivnog produženog rasta stabljike kukuruza, tokom kojeg je potrošena znatna količina azota. Tokom perioda mlečne zrelosti zrna 10. avgusta, sadržaj Nmin u zemljištu se povećao zbog smanjenja potrebe za usvajanjem biljaka. Evidentno je da se nakon primene AZOTER F đubriva u zemljište sadržaj Nmin i dalje održavao na nižem adekvatnom nivou za biljke u poređenju sa završenom mineralizacijom stavljanjem azota na kontrolne parcele. Tokom žetve utvrđen je suprotan trend dinamike sadržaja Nmin u zemljištu. Posle primene AZOTER F đubriva u zemljište, sadržaj Nmin se povećao. u zemlji do 111 mg / kg tla. U poređenju sa kontrolnim parcelama sa konvencionalnim mineralnim đubrenjem azotom, preostali sadržaj Nmin nakon žetve smanjio se na 45,8 mg / kg.

Grafikon 4. Poređenje dinamike sadržaja mineralnog azota (Nmin) i sadržaja nitrata (N-NO3) u zemljištu ispod sastojine kukuruza na tretiranim i neobrađenim parcelama AZOTER F pre setve

Međutim, u suprotnom trendu u poređenju sa Nmin, primena đubriva AZOTER F uticala je na oslobađanje sadržaja prihvatljivog fosfora (PH2O) u zemljištu. Iako je na zemljište u mineralnom đubrivu (NPK) na neobrađenoj kontroli primenjena gotovo 50% veća doza fosfora, sadržaj prihvatljivog PH20 u zemljištu bio je znatno niži nego nakon polovine doze dopunjene primenom biološkog đubriva AZOTER F (grafikon 5). Očigledno je da je primena AZOTER F đubriva održala sadržaj Pmo već nakon 20 dana od primene 28. maja na višem potrebnom nivou od uobičajene primenemineralnih đubriva. Sadržaj PH2O u periodu razvoja 6.-7. lista (BBCH 16-17) je bio 11,0 mg / kg (dobra količina) nakon primene AZOTER F đubriva i nakon primene pune doze fosfora u NPK đubrivu iznosilo je samo 4,7 mg / kg (vrlo mala količina). Fosfor iz mineralnih đubriva se oslobađa dovoljnom količinom padavina, a dostupnost fosfora biljkama u velikoj meri je ograničena reakcijom tla (pH), koja je bila slabo kisela na zemljištu. Snabdevanje fosfora u rastvor tla je verovatno bilo sporije nakon primene AZOTER-a F i nije bilo podložno povraćanju u glinu i u slučaju taloga železa, kao što je poznato iz mineralnih đubriva. Tokom perioda smanjenog unosa fosfora u kukuruz (od nicanja do stadijuma 5. lista = BBCH 15), sadržaj PH20 je bio dobro snabdeven nakon primene AZOTER-a F. Posle toga, tokom vegetacije sadržaj se postepeno smanjivao i tokom perioda mlečne zrelosti zrna je bio uporediv sa mineralnom đubrivom pune vrednosti NPK oplođene kontrole. Tokom žetve ostatak sadržaja PH2O za primenu đubriva AZOTER F u zemljište bio je na nivou od 2,1 mg / kg i nakon primene pune doze fosfora u NPK đubrivu na nivou od 3,2 mg / kg. Preostale zalihe PH2O nakon žetve ostale su izuzetno niske.

Grafikon 5. Poređenje dinamike sadržaja prihvatljivog vodo rastvorljivog fosfora (PH2O) u zemljištu ispod sastojine kukuruza na tretiranim i neobrađenim parcelama AZOTER F pre setve 8.5.

Posle žetve, zemljište je pokazalo smanjenje sadržaja dostupnih hranljivih sastojaka osim kalcijuma u ​​varijanti nakon primene AZOTERA F. Ovde je bilo raspoloživog kalcijuma sa 2930 mg / kg tla na 4380 mg / kg, odnosno na veoma visoku snabdevenost, što je pozitivno uticalo na pH tla (Grafikon 7). Suprotno tome, na potpuno oplođenim parcelama NPK mineralnim đubrivom smanjio je sadržaj raspoloživog kalcijuma na 2220 mg / kg, verovatno premeštanjem iz sorpcionog kompleksa povećanim nivoom azota (N-NH4) koji je prevladavao tokom vegetacije. To se odrazilo na smanjenje pH tla (vidi gore). Na oslobađanje kalcijuma iz tla sinergijski je uticalo delovanje primenjenih bakterija u đubrivu AZOTER F, koje vezuje atmosferski azot.

Sadržaj raspoloživog fosfora pokazao je uporedivo smanjenje posle berbe u poređenju sa stanjem na početku eksperimenta i na tretiranim i na neobrađenim varijantama sa đubrivom AZOTER F. Sadržaj kalijuma takođe je pokazao uporediv pad nakon žetve kukuruza na obe parcele. Sadržaj dostupnog magnezijuma smanjio se manje nakon berbe kukuruza nakon konvencionalnog NPK đubrenja nego nakon obrade tla đubrivom AZOTER F. Do toga je došlo zbog većeg unosa magnezijuma masivnijom nadzemnom biomasom kukuruza na parcelama sa zemljištem tretiranim đubrivom AZOTER F.

Grafikon 8 Dinamika povećanja suve mase nadzemne biomase kukuruza tokom vegetacije na tretiranim i neobrađenim parcelama AZOTER F (tretirano zemljište pre setve 8. maja)

Grafikon 9. Dinamika nutritivnog statusa biljaka kukuruza tokom vegetacije na tretiranoj i neobrađenoj parceli AZOTER F (tretirano zemljište pre setve 8.5., optimalno AGROEKO)

Ishrana biljaka kukuruza dalje je procenjena drugom dijagnostičkom metodom koja se zasniva na proceni ispunjenosti optimalnog sadržaja elemenata u biljnoj suvoj materiji u razvijenoj fenofazi rasta, odnosno bez obzira na trenutni porast suve mase biljke (tabela 6). Nakon primene AZOTER F đubriva, sadržaj azota u početnoj vegetaciji u razvijenom 3. listu bio je veći od optimalnog za ovaj period, ali kasnije sa bržim porastom suve mase u datoj fazi rasta, ishrana azotom nije bila u optimalnom. Isti trend primećen je i kod netretirane kontrole. Istovremeno, sličan trend primećen je kod fosfora, kalijuma, kalcijuma i magnezijuma. Po pravilu, sadržaj elementa u suvoj materiji bio je niži u tretiranoj varijanti đubrivom AZOTER F da bi podstakao skoro 2k veći rast težine biljke i s tim povezano smanjenje sadržaja elementa. Ovde je, kao rezultat, nutritivni status biljaka bio bolji nego u kontroli manje uzgajane sastojine sa većim (nerazređenim) sadržajem elemenata.

Uzorci žetve 10 reprezentativnih biljaka kukuruza sa kontrolne i tretirane parcele AZOTER F pre setve pokazali su porast mase biljaka u svežem stanju za 33% (Tab. 7). Biljke na kontrolnoj neobrađenoj parceli imale su 31,6% udela u ukupnoj masi koju su stvorili palice. Na parcelama sa AZOTER F đubrivom pre setve, udeo mase palica u krmi povećao se na 34,9%. Primena đubriva AZOTER F povećala je za 2% prosečni broj zrnastih redova na palicama sa 15,3 na 15,6 komada. Primena AZOTER-a F pre setve značajno je povećala broj zrna u nizu (dužina palica) za 30% u poređenju sa netretiranom kontrolom. Primena đubriva AZOTER F na zemljište pre setve povećala je težinu hiljadu zrna (veličina) za 15% u poređenju sa neobrađenom kontrolom.

Kvalitet krme na kontrolnim neobrađenim parcelama značajno se razlikovao od krme nakon obrade vegetacije đubrivom AZOTER F. Aplikacija je podržala brži rast nadzemne biomase, što je rezultiralo gotovo 10,1% većim sadržajem suve materije u krmi u vreme berbe u poređenju sa kontrolom (tab. 8). U kontroli je sadržaj suve materije u krmi bio samo 26,5%, što je ukazivalo na nedovoljnu količinu suve materije za uspešno konzerviranje. Posle primene AZOTER-a F, sadržaj suve materije iznosio je 36,6%, što je bila malo veća optimalna vrednost (optimalno 32 – 35%) za silažu. Razlika u sadržaju skroba u krmi bila je veoma značajna. Na neobrađenoj kontroli, manje biljke sa nižim asimilacionim kapacitetom i kapacitetom skladištenja transformisale su samo 5,1% sadržaja skroba u suvoj materiji po izuzetno suvom vremenu. O niskom taloženju skroba u krmi na kontrolnim parcelama svedoči visok sadržaj 19,4% jednostavnih (nemetaboliziranih) lako rastvorljivih šećera u krmi. Primena đubriva AZOTER F pre setve omogućila je transformaciju jednostavnih šećera (LR šećera) u polimerne skrobne strukture sa zadovoljavajućim sadržajem u suvoj materiji krme od 27,8%. Sadržaj lako rastvorljivih šećera u stočnoj hrani bio je prihvatljivih 7,4%. Sadržaj N-supstanci u krmi bio je 2% veći na kontrolnim parcelama, gde se sadržaj (9,3%) približio granici od 10% za uspešno očuvanje.

Pored toga, izvršena je analiza 3 glavna toksična proizvoda gljivica i plesni u krmi kukuruza. Sadržaj mikotoksina DON i Aflatoksina B1 bio je vrlo nizak (u tragovima) ispod granice laboratorijske detekcije na tretiranim i neobrađenim parcelama. Mikotoksin kukuruza Zearalenon utvrđen je u laboratoriji na granici detekcije. Utvrđeno je da je sadržaj Zearalenona na neobrađenim parcelama 6 pg / kg, a nakon nanošenja AZOTER-a F na zemljište utvrđen je sadržaj nešto veći od 10 pg / kg. Za vegetaciju kukuruza sa izuzetno nedostatkom padavina, uključujući zaključak u berbi, zarazni pritisak gljivica i plesni u sastojinama kukuruza bio je veoma nizak. Opisani neželjeni efekat bakterija sadržanih u AZOTER-u F na suzbijanje mikotoksinskih sredstava u stočnoj hrani bio je stoga zanemarljiv.

Rast kukuruza na pilot pogonu na lokalitetu Ohnišov 25.6. (primena AZOTER F izvršena pre setve 8.5. sa naknadnom ugradnjom u zemljište predsetvenom pripremom)

Prosečno raspoređivanje i zrnatost palica kukuruza posle primene AZOTER F (10. 8.)
Biljke za analizu kvaliteta krme dana 21.8.posle primene AZOTER F u zemljište